Oduvek mi je bilo drago što sam završio studije građevinarstva. Samo zbog jedne stvari mi je žao što nisam studirao elektrotehniku ili programiranje (computer science) – “cvikeraši” koji su hteo to da priznam ili ne moje prirodno okruženje. Jednostavno, profil ljudi koji se danas mota oko građevinarstva nije onaj sa kojim bi privatno seo i popio kafu, pre svega iz razloga sto je ta oblast koja je najmanje digitalizovana i u kojoj važe neka druga pravila nasuprot većini drugih inženjerskih disciplina.
Gradjevinarstvu kao jednoj od najstarijih oblika ljudske aktivnosti nije potreban marketing – kao što nije potrebna ni reklama za potrošnju vode ili struje. Izuzetak su različiti sistemi grejanja i hlađenja za koje se danas vode kampanje na koji sistem se priključiti (obnovljiv ili neobnovljiv…) ali niko nije smislio alternativu objektima visokogradnje, tj. i dalje nismo pronašli bolje rešenje sa svoje sklonište od hladnoće, kiše, snega, vetra. Sve dok neko ne izume kutije (ili nedaj bože sanduke) u kojima ćemo uspeti da zadovoljimo sve naše potrebe, Kuće na rasklapanje su jedan trend koji Vam može otvoriti vidike po ovom pitanju.
Sa druge strane, načini na koji se obračunava potrošnja i kvalitet vode, struje i grejanja, metode kojim se upravlja građevinskim objektima (kontrola pristupa tj. odključavanje, aktiviranje, gašenje i doziranje osvetljenja, klimatizacije…) je nešto što bi stvarno moglo da se unapredi i vredi ga reklamirati, tako da danas sve više ljudi priča o “pametnim zgradama”.
Održavanje objekata je posebna problematika. Kupite auto od 10 hiljada eura i redovno ga servisirate i stavljate na dijagnostiku ili kako se to popularno kaže “komjuter“. Kupite stan ili kuću od 50-100 hiljada eura i smatrate da je večna – nema “registracije“, malog i velikog servisa. Kako biste bili u mogućnosti da jedan veliki objekat redovno stavljate “na dijagnostiku“ (ako ste na primer direktor javne ustanove) potreban Vam je digitalni model i u održavanju neki od gore pomenutih „cvikeraša” a ne gomila opštih službi, kordinatora, menažera i zamenika koji pitanje čemu služe. Pametne zgrade name ne znače ništa bez pametnih ljudi, koji znaju njima da upravljaju.
Deluje mi neverovatno da se u 21. veku struja i grejanje i dalje obračunavaju putem manuelnih čitača. Ono za šta je potreban marketing je promocija digitalizacije – kompjuterske i svake druge pismenosti u građevinarstvu.
Suštinski, možete digitalazovati i najstariji objekat – napravljen od tradicionalnih materijala. Svedoci smo da se brojni kulturno-istorijski spomenici digitalizuju to te mere da se svaki kamenčić vidi u 3D prikazu do detalja, pre svega za potrebe konzervacije i sanacije.
Kada su u pitanju objekti koji se projektuju i grade danas, ne postoji ni jedan dobar razlog ako se tokom nihove izgradnje ne ostavi dovoljan brojm dovoljno jasnih i preciznih „digitalnih tragova”.
I da budem apsolutno jasan, animacije i lepe vizuelne simulacije koje vidite na televiziji, sajmovima, youtube-u u većini slučajeva nisu digitalizacija. To je marketing koji je više u funkciji prodaje nekretnina ili promocije nekog državnog infrastrukturnog projekta.
Digitalizacija tj. izrada pravog inženjerskog – 3D, 4D (vreme) 5D (vreme+novac) modela bilo da su u njemu uneti projekantski, izvođački, drugi tehički – vremenski i finansijski, parametri je nešto iz čega se može izvuci benefit i “ubrzati” proces, smanjiti papirologija i uspostaviti bolja kontrola tokom realizacije investicije. Sve ostalo je samo marketing, mada se od marketinga često počinje. Prvo nešto postane moda zbog lepih boja i vizuelnog efekta, a tek postepeno nađe svoju pravu upotrebu.
Pravi Benefit se ako većina učesnika komunicira kroz zadate IT platforme. Praksa u kojoj se “prepričavaju” mailovi, flomasterom, na salveti rešavaju tehnički detalji, je možda bliska većini inženjera/zaposlenih na gradilištima ali to ne predstavlja budućnost.
Budućnost donosi da svidelo se to nama ili ne, ostaju digitalni tragovi iza delanja na ozbiljnim investicionim aktivnostima. Kao što banke i poreske inspekcije uvode svoju digitalnu finansijsku fonrenziku ista sudbina čeka i građevinarstvo. Nažalost baš po pitanju plaćanja često smo svedoci da se radnicima isplaćuju zarade na ruke, i treba da kao zajednica uložimo jako veliki napor i utičemo na promenu svesti kako bi se ta vrsta “troška” digitalizovala i ozvaničlila i na kraju oporezovala.
Zakoni i pravilnici moraju da proprate ovu promenu paradigme jer građevinske knjige i ostali “formulari i uplatnice” kao tekovina 60tih godina prošlog veka i dalje vladaju srpskim građevinarstvom.
Ovde bih izneo jednu kritiku na račun svojih kolega građevinaca koji su navikli da računaju sve u centimetar ili čak u decimetar. Digitalizacija vodi ka tome da smo u mogućnosti da predviđamo stvari i u milimetar , a i sa većom tačnošću ako je potrebno, tako da je preporuka “mojim” građevinicima da se više druže za masinskim i elektro inženjerima koji to odavno rade.
Vredi pomenuti da investiciona izgradnja sa sobom nosi i jedan inženjerima u često slučajeva neintersantan imovinsko – pravni deo. Parcelacije i preparcelacije, konverzije i razvrgnuća nisu interesantne većini inženjera i tu je teško bilo šta digtalizovati (jer se zadire u vekovni problem bezpravne gradnje itd…) ali kroz e-katastar i registar prometa nepokretnosti dobijamo bazu da i u ovog segmentu ostaje sve više digitalnih tragova.
Većina materijala koji se danas koriste za izgradnju (beton, čelik, drvo, cigla) su u upotrebi i poslednjih stotinak godina, tako da možemo reći da građevinarstvo nije doživelo espanziju u tom pravcu, pravi i najbolji pravac jeste i treba da bude – digitalizacija.
Građevina sve više postaje IT i sve više start-up kompanija nudi svoja rešenja iz oblasti građevinarstva, bilo da su u pitanju jednostavne aplikacije za mobilne telefone, ili ozbiljni sofvterski paketi. U Srbiji i regionu postoji potenicijal da se ovaj ne mali iskorak napravi. Živimo u vremenu značajnih investicija i u javnom i u privatnom sektoru, tako da je to ogromna prilika da se unapredi do sadašnja (loša) praksa u građevinarstvu i upravljanju investicijama uopšte.
I za kraj – jedno pitanje za razmišljanje. Zamislite objekat bolnice u kome se radi operacija na otvorenom srcu. I u tom momentu se dogodi zemljotres ili krene poplava u bolnici. Da li biste da je neko vama drag na opreracionom stolu, odluku da li da se nastavi sa operacijom ili da se izvrši evakuacija, prepustili ljudskom faktoru, tj nečijoj ličnoj sujeti, osećaju i temperamentu, ili bi obezbedili dovoljno pouzdan i tačan DIGITALNI uređaj tj. sistem upravljanja zgradom koji bi doneo odluku umesto Vas u skladu sa međunarodno prihvaćenim standardima? Ovo će biti tema jednog od narednih tekstova ali je povezan i sa predhodnim tekstom koji možete videti odmah ispod.
Sve u svemu, osnovna misija je vratiti građevinarstvo pametnim i dobrim devojkama i momcima a digitalizacija je samo dobar povod da se to uradi.